Правила
Данас им је седамнаест година. Свуда су око нас. Пред њима је будућност. Чик нека се неко усуди да им поставља правила

Кад им је било годину дана, очеви су им се крили од војних позивара. Кад им је било две године, њихове мајке су на телевизији гледале почетак рата у Босни. Кад им је било две и по године, родитељи су им постали технолошки вишак у некада добростојећим друштвеним предузећима и привредним гигантима. Кад им је било три године, њихови родитељи морали су да продају замрзивач да би имали шта да једу. Кад им је било три године и десет дана, марка је вредела десет милијарди динара. Кад им је било три године и двадесет дана, марка је вредела сто милијарди динара. Кад им је било четири године, њихови очеви продавали су бензин на улици, а мајке цигарете на пијаци. Кад им је било четири и по године, очеве су им приводили због продаје бензина на улици, а мајке због продаје цигарета на пијаци. Кад им је било пет година, у госте су им дошли рођаци из Книна, а ни до данас нису отишли. Кад им је било пет и по година, одгледали су свој први порнић, на ТВ Палма, кад су се пробудили у три ујутру, јер их је болео стомак. Кад им је било шест година, право из обданишта вукли су их на демонстрације, а увече су их изводили на терасу да ударају у шерпе. Кад им је било седам година, пола школске године су преседели код куће јер су просветни радници штрајковали. Кад им је било осам година, даљи рођак им је скочио с терасе, јер више није могао да издржи. Кад им је било девет година, очеви су им се поново крили од војних позивара, а мајке су им, док су блејали у подруму (зграда није имала атомско склониште) причале како су им се очеви исто тако крили од војних позивара осам година раније. Кад им је било девет и по година, у госте су им дошли рођаци из Пећи, а ни до данас нису отишли. Кад им је било десет година, једног лепог октобарског дана очеви су им рекли да остану код куће, а ако се очевима нешто деси, мајка и сестре су од сутра њихова одговорност. Исте вечери, очеви су се весели вратили кући, а следећег дана поново су били намргођени, као да се ништа није ни десило. Кад им је било дванаест година, херој им је био Шарени. Кад им је било тринаест година, Шарени и његови убили су премијера. Њихове мајке су плакале, а њима је потајно било драго што им мајке плачу. Кад им је било четрнаест година снимили су мобилним како им "мала фукса из шестог три" пуши у школском ве-цеу. Кад им је било четрнаест и по година најбољег друга су им изболи ножевима на екскурзији у Лепенском виру. Кад им је било петнаест година згутали су свој први ексер. Кад им је било петнаест и по година, очеви су им ушли у кредит за кола. Кад им је било шеснаест година њиховим очевима одузели су кола јер су поново изгубили посао и нису имали од чега да их отплаћују. Кад им је било шеснаест година и два месеца заваљали су свој први кет вутре. Кад им је било шеснаест и по година, организовали су оргије с екипом коју су упознали преко нета. Данас им је седамнаест година. Свуда су око нас. Пред њима је будућност. Чик нека се неко усуди да им поставља правила. Чик нека се неко усуди да им приговори што се не придржавају правила. Чик нека им неко објасни зашто уопште треба да се придржавају било каквих правила. Они ће да праве нова правила. Нико вас неће ни питати да ли се са тим правилима слажете.
Марко Видојковић
 
објављено: 23.10.2007. 

Ne svidja mi se ni Marko Vidojkovic niti bilo ko od tih "mladih" pisaca sto samo znaju da pisu kako se zivelo u devedesetim u Srbiji, kao da nema nijedne druge teme na kugli zemaljskoj. A i ovo gore napisano mi se ne svidja

Surovo, ali, na zalost, istinito! Svidelo se to nekom ili ne!

ima leka za takvu decurliju, recimo kopanje tunela za podzemnu zeleznicu Beograd - Nis :)

Pa recimo to ovako:

Sta u stvari autor zeli da kaze? Da imamo problem? Ajde! Ne seri!

Ajde onda mudroseru kazi ti nama kako da ga rijesimo? Ne znas!? Pa sta seres onda? Dao si uputstvo svim klincima koji su to procitali sta treba da rade i to i rade jer si lijepo rekao "ko ce da ima kaze da pravila treba postovati?" Ako do sada nisi shvatio, ti si taj koji treba da kaze "Vidite sta sam napisao! Ja vas razumijem! Ajde onda usvoijite ove norme da bi vas svi razumjeli i postovali, a te norme su:....."

Jel ima to kod tebe u tekstu? Nema? Ti si tu kao neki glas savjesti, da nam kao mudrac ukazes na probleme moderne Srbije? Ma zabi se mali u tri.....!!!

Elem, svaka cast na prenesenom tekstu za Neparnog Valjka, izazvao si pravu vrstu rasprave!

Samo bojim se da je kasno za bilo kakve reakcije, jer ako neko ima sansu da dopre do ljudi ciju svijest treba mijenjati, a to ne ucini datog trenutka onda vise nema nacina da se to ispravi. Siguran sam da bi bilo bolje kad bi se kroz ovakve i slicne tekstove, koji prodiru u svijest ljudi koji imaju 16-17 godina, provlacilo i rjesenje problema ili bolje receno nacin da se prevazidju problemi, a ako nista drugo onda "neko svjetlo na kraju tunela".

uvek se setim filma ZAKOPANE TAJNE (Saja Le Beuf, Dzon Vojt...) i kaznene politike u njemu

A zivelo se bas onako kako je Marko Vidojkovic napisao. Zasto zatvarati oci pred istinom? Sta u celom tekstu nije istina ili je preuvelicano?

Moje je misljenje da je preuvelicavanje (ako ga ima) svesno izvedeno,ali ipak ne u meri da ismeva,vec da podseti one koji su zaboravljanju skloni..Niti je to tako davno bilo,niti se desavalo nekom drugom,nekako je to nama generacijama '71. i '72. najlakse za prepoznati,oni koji su na svom primeru osetili vecinu pomenutog ne bi imali ni hrabrosti ni drskosti da nazovu baljezgarijama kratku retrospektivu koja donekle i daje odgovore na sveza i aktuelna pitanja odrastanja..

Na stranu svidja li se ili ne nekome/svakome od nas lik i delo autora - a priznajte da je lakse bilo u to (ne)vreme stati i svrstati se na stranu na kojoj su LJ.H.Djurovic,M.Vitezovic,S.V.Jankovic - osvrt je zanimljiv i sirovo surov,ponekad je i dijagnosticirati jednako vazno kao i leciti/spreciti..

A da se svrstao sada bi bio akademik, a knjige bi mu se prodavale na svakom kiosku ili benziskoj pumpi!

Мени само није јасно зашто се и даље ''подсећамо'' како је било деведесетих, кад нема теретске шансе да се више у њих вратимо?! Скоро сви актери су под земљом и у затворима. Шта хоћете више, аман?!

Него, лепо вам рекох, свесни сте да већ десет година ''једете го_на која сте изас_али'', то не желите да признате, па се присећате и присећате и присећате....

Уводни текст је смеће. Ја не знам никога ко је привођен због продаје бензина и цигарета на улици. Само пар људи уопште знам који су то и радили. И, сад, то представљати као разлог зашто су данашње комплетне генерације такве какве су је, у најмању руку, имбецилно.

Чуј, ''одгледао први порнић јер га увече заболео стомак'' - лоше смишљена прича да лошије не може. Од чега га заболео? Па, да, вероватно од глади... Или га отац тукао песницом у стомак уместо по прутом дупету... Дебилно.

Какве везе има курс марке са сазревањем детета од три године? Ај' нек ми неки стручњак то објасни...

Да ли на бес данашње омладине више утичу актуелна отпуштања са посла родитеља или она која су се дешавала када су још пузали? Када је више било отпуштања, данас или онда?

И, најморбидније, најсебичније, најљигавије... оличење модерног друштва.... Шта то писац хоће да каже, а ви се, видим, слажете??? Да су рођаци из Книна и Пећи разлог фрустрације данашње омладине??!! Болесно, јадно, срамотно!!!

@ misa63

A ko kaze da se nije zivjelo tako? I zasto mislis da neko zatvara oci? Jos jednom: Lako je napraviti retrospektivu desavanja devedesetih, pogotovo onima (nama) kako rece NeparniValjak koji su to direktno osjetili. Ajde da vidim umjetnika koji ce kroz svoje radove da kaze sta treba da radimo kao drustvo da  problem ublazimo ili ga rijesimo.

@NeparniValjak

Eto ja sam iz te generacije i imam i hrabrosti i drskosti da to nazovem baljezgarijama. Iz prostog razloga jer to niti je pravilo a cak nije ni u vecini slucajeva tacno. Po tom bi moja braca ili rodjaci, pa i dosta poznanika, trebali da su vec sa debelim dosijeima u policiji ili bi barem trebali postati poludivlji i/ili izgubljeni slucajevi. Slazem se da ce se rezultati 90-ih pokazati vrlo brzo ili se vec pokazuju. A pored navedenih stvari u tekstu (propast porodicnih vrijednosti, obrazovnog sistema, finansijskog sistema, gubitak teritorija) postoji jos hiljadu uzroka i problema koji su nastali 90-ih. I naravno da je vazno dati dijagnozu samo sto svaki pacijent ocekuje od ljekara koji mu da dijagnozu da mu kaze i lijek. Bolest je neizljeciva? Ok, moze i to, ali i za takve bolesti postoje obrasci ponasanja koje ljekari prenesu pacijentima. Opet, da ne spominjem gore receno, samo pitanje: Rjesenje?

@Sinisa

Slazem se. Ne bas sa svim recenim, ali u principu da.

@Sinisa -

E,ovako! Ja sam jedan od onih koji je izdrzavao svoju porodicu preprodavajuci benzin i cigarete, I nije nas bilo par takvih, nego par hiljada takvih.

Kurs marke nije imao veze sa tim, ali je imao kurs dinara. Par milijardi dinara za jednu marku! A plata deset milijardi dinara = dve marke = litar benzina = paklica cigareta

Mora da si mnogo mlad i da nisi osetio to vreme onako kako smo mi stariji to osetili i preziveli.

Rodjaci iz Knina i sa Kosova su samo zrtve tadasnje politike koja je i glavni razlog svega sto nam se i sada desava,

Ставрно ми је жао људи који су морали да продају цигаре и бензин да би преживели. Али, ја констатовах да су случајеви привођења због те делатности били толико ретки и спорадични да је немогуће да су утицали на стање у коме се налази данашња омладина. Мишо, не видим да сам демантован твојом причом. Иначе, једини човек кога лично знам да се тиме бавио је зарађивао баш фин екстрапрофит, а не хлеб насушни...

Аман, курс марке у односу на домаћу валуту... Зна се шта значи када се каже курс марке, курс евра... Јесте то био напет период, али ја лепо питах како је то могло да утиче на сазревање трогодишњака.

Млађи сам од тебе, али сам добро осетио тај период. Као основац сам носио патике са пробушеним ђоном, силом прилика научио доста мајсторских заната, зарађивао за џепарац послићима које би већина адолесцената доживљавала као тежак ''блам''. Школовао се у школама које су биле неупоредиво боље од ових данашњих итд... Нисам се стидео што живим где живим и што мије национална припадност таква каква је. Не, уопште га се не сећам са горчином, иако сам живео много лошије (у материјалном смислу), него нпр. просечан београђанин.

Мало се сконцентриши и удуби, па покушај да сконташ у ком контексту видојковић помиње рођаке. Мало си заменио тезе. А, и тако замењене - не стоје. Делимично можда, али апсолутно - не.

Sto bi rekao Balasevic: "isto vide a razno tumace..."

Hajde da zanemarimo licno iskustvo... To sto sam pomagao nekome ko je dobro zaradjivao na benzinu pa nes(p)retnim spletom okolnosti priveden (ako se zadrzavanje od pola sata u stanici i cepanje prijave nakon dva kanistera sklonjena u stranu moze podvesti pod privodjenje),ili to sto sam mogao bez vize putovati u EU (mada Madjarska u to vreme i nije bila EU,ali je bila nadomak) sa 250 maraka u jednom,i torbom punom parizera i Rame margarina u suprotnom smeru,pa silom prilika prodavao iste na dusanovackoj pijaci,ili to sto sam kidao zivce majci pisuci i pustajuci u promet nemilice cekove bez pokrica,cija je vrednost danas 200,sutra 100,a u momentu kad pokrivam minus 10 maraka,ili gomilu drugih stvari koje je nemoguce i pobrojati i zaboraviti...

Ne sporim da je moglo/moralo bolje,ali onaj ko bi iz onakve situacije uspeo pronaci izlaz u nekom razumnom roku zasluzio bi Nobelovu nagradu za ekonomiju...

Ni jednog trena nemam dilemu da ce moja deca odrastati u boljim okolnostima,da sazrevaju drugacije,normalnije,bez kvazi idola koji se busaju u prsa,poremecenog sistema vrednosti,ili bar ne u onoj meri kako je u mom adolescentnom dobu bilo...

A rodjaci...Rodjaci su u prici kolateralna steta,dodatak,sto je gomila veca jaci je utisak,kao kad se udje u svadju sa zenom,pa na sve aktuelne grehe izvuce iz rukava neke davno zaboravljene,potpuno van konteksta,cisto da pojaca utisak i osecaj krivice...

Lik i delo "ovog kvazipseudopisca":

Njegov roman „Kandže“ je od oktobra 2004. do maja 2005. doživeo pet izdanja, i dobitnik je nagrade „Zlatni bestseler“ kao jedna od najtraženijih knjiga u srpskim knjižarama i najprodavanija je knjiga domaćeg autora^.  Za isti roman je u martu 2006. dobio nagradu „Kočićevo pero“.

Irena i Milos Milutinovic napisa...

...S obzirom na to kakvi su romani bestseleri kod nas i u svetu, za svakog pisca koji drzi do sebe je uvreda da mu roman postane bestseler

Irena i Milos Milutinovic napisa...

...Ne znam sta da kazem a da me pogresno ne shvatite....nema to veze sa vama, nego sa prostorom u kojem zivimo. Mladen je ovde u pravu, mnogo toga prolazi kao bestseler, ali ajde dobro nije to tako ni lose, narocito po autora i izdavaca. Nagrade su, sa druge strane, skakljivije pitanje. Ajde, kako se piscima moze dodijeliti nagrada 4 puta godisnje i to za "one koji nastavljaju Kocicevu ’pricavinu i ucevinu’’’ kako to rece moj zemljak Nikola Vukolic (predsjednik Zaduzbine Petar Kocic i predsjednik svakog zirija za pomenutu nagradu)? Znaci, imamo Kociceve nasljednike svaka 3 mjeseca? Ne bih dalje. 

NeparniValjak napisa...

poenta je u stvari da takvi klinci postoje, pitanje je koliko ih je, po mom iskustvu nista vise nego devedesetih, nazalost i to je previse...