Igre Slagalice
Druge igre
jesen
Lepo je kada u tvoju ulicu stigne zlatna jesen, kada te ujutro budi šum jesenjeg lišća i tiho udaranje kiše po prozoru. Lepo je kada oko sebe vidiš prelepe jesenje boje i kada u vazduhu osetiš miris zrelog voća i tek spremljene zimnice. Sve je u mojoj ulici lepo, dok u nju ne stigne pozna jesen.
U pozno jesenje jutro moja ulica se potpuno promeni. Postane siva i sumorna, jer pozna jesen u nju dovede tamne kišne oblake, vetar i maglu. Oblaci prekriju nebo i iz njih uvek pada hladna i neprijatna jesenja kiša. Krupne kišne kapi udaraju u prozore i crepove kuća. Iz oluka izviru potoci vode i slivaju se niz ulicu. Moja ulica nije više lepa. Mokra je, blatnjava i puna barica. U vazduhu se oseća miris vlage pomešan sa mirisom trulog lišća. Vetar je skinuo sa drveća bakarnu odeću, a gole grane tužno gledaju svoje lišće rasuto po vlažnoj zemlji. Vrapci su se sakrili ispod mokrih krovova. Čute i drhte na hladnom jutarnjem vazduhu. Umesto njihove vesele pesme čuje se grmljavina i neprijatni zvuci vetra. Munje paraju nebo, a ono ne prestaje da plače. Pozna jesen je rastužila moju ulicu. Tužno je nebo, tužni su vrapci, tužna je trava i drveće. I ja sam tužan. Jedino je vetar srećan. Igra se sa golim granama, savija ih i lomi, a opalo lišće raznosi po ulici.
Ne volim poznu jesen u mojoj ulici i sa nestrpljenjem očekujem zimu. Kada padne prvi sneg moja ulica će dobiti beli prekrivač, a njeno drveće novu odeću. Sve će biti belo i čisto i ona će ponovo biti lepa.
|
Градимир Гимо Ивановић 2013-10-28 |