Nekada davno, u čudesnoj zemlji Slagalici, živele su i zadatke rešavale među mnogim drugim igračima i dve dobre drugarice sa potpuno različitim imenima - Mafalda i mafalda.

Igračica Mafalda svakodnevno je igrala svoje igre neposredno nakon što igračica mafalda završi svoje. Red se uvek znao, obe igračice su ga strogo poštovale i nikad se nisu svađale oko toga.

Mafalda je po pravilu imala mnogo bolje rezultate od  mafalde, ali joj to nikada nije trljala na nos; naprotiv, uvek ju je tešila i govorila joj da će sledeći put biti bolje. Sve to vreme, mafalda je krila tajnu - da ne voli slagalicu, i da igru igra samo zbog svoje drugarice.

Vrhovno Božanstvo zemlje Slagalice blagonaklono je gledao na Mafaldu i mafaldu, i dozvoljavao im je da igraju kako god žele.

Vremenom, Mafaldina igra je bivala sve bolja i bolja; mafalda je za to vreme otaljavala svoje igre, srećna što je njena drugarica postala takav šampion.

Jednog lepog majskog dana, poslednjeg majskog dana te godine, Mafalda je pobedila u Igri i samim tim postala kraljica zemlje Slagalice. 

U svom počasnom govoru nakon krunisanja, od silnog uzbuđenja Mafalda je zaboravila da se zahvali svojoj drugarici na svoj podršci i pomoći koju joj je pružila. 

Razočarana i tužna, mafalda je napustila zemlju Slagalicu, i nikada se više nije vratila. Kraljica Mafalda je ubrzo shvatila da su je sujeta i želja za slavom koštali prijateljstva bez kojeg ni ona ne bi postala to što jeste. Tačno 30 dana nakon krunisanja, Mafalda je predala presto nasledniku. Napustila je zemlju Slagalicu i više ni nju niko nije video.

Samo je do Slagalice jednoga dana stigla priča o tome da su se Mafalda i mafalda našle negde daleko, i da su uz suze i zagrljaje obnovile prijateljstvo. Kažu da je mafalda počela da se bavi onim što je uvek želela - postala je šaptač u pozorištu, dok Mafalda lokalnoj dečici i dan danas priča priče o tome kako je jednom bila kraljica daleke čudesne zemlje Slagalice, ne zaboravljajući pritom da spomene pomoć i podršku svoje drugarice.